Vjetrovi traže brata

ПРИЧА ПУНА ЕМПАТИЈЕ

(Тодор Бјелкић: ВЈЕТРОВИ ТРАЖЕ БРАТА – Рецензија)

У српској и босанскохерцеговачкој књижевности име Тодора Бјелкића светли већ пуне четири и по деценије својим самосвојним песничким умећем, делом које је проф. др. Слађана Миленковић у својој опширној научној студији о Бјелкићевом делу назвала поетиком ведре меланхолије. Интересантно је напоменути, што такође износи и проф. др. Слађана Миленковић у својој књизи „Поетика ведре меланхолије“, посвећене Бјелкићевом делу, да је овај стваралац у савремену дечју књижевност ушао као први аутор, који се деци обратио и – баладама. То је бесумње било и необично и веома смело, али није се радило о пуком експерименту, пошто се испоставило да деца, као мислећа и емотивна бића, прихватају такву тематику, разумевајући добро и појаве у животу које нису посвећене само дечјој игри, смеху и песми. Да сажмемо - Сва позитивна својства списатељског умећа Т. Бјелкића досегла су, дакле,  потпуно књижевно оваплоћење.

Блистава рефлексија, максимално редукован језичко-стилски идиом, јасна поетска слика, ненаметљива духовитост, дискретна дидактика - само су неке од уметничких особености којима нас дарива Бјелкићево стваралаштво.

Бјелкићева поезија, али и проза, где свакако доминира роман Вјетрови траже брата, омогућује да симболичном поруком премашује млађи узраст и да се удева у мисаоно-емотивни свет одраслог човека...

Очито је Бјелкићева поетска изражајност издржала неумољиви суд времена и потврдила чињеницу да ће опстати. Тај тест времена ретко издрже дела заснована на тренутној оријентисаности и интересовању публике, па и понекад критичке наклоности. Једноставно речено, остаје оно што вреди, а Бјелкићев књижевно-стваралачки опус нашао се на правој страни, не само суда времена, него и суда уметности. Изузетно је интересантан његов роман Вјетрови траже брата, који је својим порукама о (дечјој) радозналости, племенитости, снажној емпатији и свеопштој љубави пронашао значајно место, не само у садашњости, него и у временима која долазе, и којима ће такве поруке много значити, поготово што нас свакодневно опкољава хладноћа и несмисао отуђености. 

Додајмо да Бјелкићево дело заузима важно место и оправдано интересовање целокупног образовно-васпитног система, почев од предшколаца па до универзитетског нивоа. Таква је – блиска свим узрастима – и поетика романа Вјетрови траже брата, можда најбољег што је изашло из пера овог ненаметљивог, али упорног, рудара у језику, трагача за чистотом истинске уметности.

                                                                                                   Проф. др. Тихомир Петровић