Kako će Oliver spasiti svijet?

KNJIGA KAKVE U NAŠEM IZDAVAŠTVU ZA DECU DO SADA NIJE BILO

(Šimo Ešić: KAKO ĆE OLIVER SPASITI SVIJET – Recenzija)

Šimo Ešić je originalan bosanskohercegovački književni stvaralac koji piše za decu i mlade. Ostvario je obiman opus različitih žanrovskih struktura, a najviše je pisao poeziju, potom prozna dela, radiodrame, tekstove za pozorišne predstave i sl. Povodom šezdeset pet godina života ovog poznatog pisca i pedeset godina njegovog stvaralaštva Izdavačka kuća „Lijepa riječ“ iz Tuzle 2019. godine objavila je Izabrana djela za djecu i mlade u šest knjiga.

Kao afirmator dece i književnosti za decu i mlade, pisac Šimo Ešić je osnivač nevladine organizacije Društvo prijatelja knjige “Mali princ” i međunarodnog dečjeg festivala “Vezeni most“, na kome se dodeljuje nagrada “Mali princ“, najznačajnija književna nagrada za

dečju literaturu u regionu. Ukratko – pisac sa zavidnom biografijom, omiljen među svojim čitaocima, cenjen od struke i književne kritike. Imajući sve to u vidu, s pravom se očekuje da svoju književnu reputaciju iznova potvrđuje svakim svojim novim rukopisom.  

U ovom, novom Ešićevom rukopisu ekoloških priča pod neobičnim naslovom „Kako će Oliver spasiti svijet“ potvrđuje se da je pisac Šimo Ešić izgradio svoj osobeni spisateljski stil koji ima uporište u stvaralaštvu njegovih prethodnika, ali i snažni pečat autorske originalnosti, pa kroz njegov novi rukopis i cjelokupno pesničko delo za decu i mlade ovog pisca ocenjujemo kao autentično.

Tematsko-motivska struktura ove knjige bazira se na uočavanju suštinskih detalja koji se sažimanju u ubedljive pripovedne celine. Priče su na harmoničan način grupisane oko centralnog motiva – rešenosti životinja da spase planetu, ugroženu ljudskim nemarom prema prirodi i životnoj sredini. Prvi se osvestio polarni medved Oliver, čija se ledena santa topi i ugrožava mu boravište. Kako od ljudi ne očekuje razumevanje i pomoć, odlučio je obratiti se životinjama i pozvati ih na svetsku konferenciju gde bi se dogovorili što im je činiti u pogledu spasavanja vlastitih staništa, ali i planete Zemlje. I životinje se odazivaju redom – pas Fabijan, lisica Lucija, zec Bojan, sova Sofija, koza Rozalija, mačka Merima, papagaj Stjepan… i tako redom – svaki od njih je priča za sebe. Originalna, vedra, i samo u naznaci ekološka, a u biti čista dečija maštovita igra. Igra značenja, igra duha, igra stvaranja, igra učenja.  

I svi se ti motivi mogu modelovati po principu opozitnih poetskih strukutura, najčešće binarnih, što je u stvaralaštvu za decu veoma upečatljivo i neophodno, s obzirom da se opozitnošću ne negiraju motivski modeli, već u tim okolnostima jedan drugog potenciraju omogućavajući jasnoću opažanja kod malih recepijenata. U tom smislu pripovedač Ešić je u ovom rukopisu izgradio poetološki princip koji se oslanja na ono što je u vezi sa naklonošću prema detetu i detinjstvu, sa intenzivnim osećanjem za dobro i dobrotu. Posebno naglašavam da se toplina i nežnost kojom se obraća deci, uočava u svakoj njegovoj rečenici.

Dijalog sa prirodom ostvaren je najviše putem stilskih figura zvukovnog karaktera, gde se priroda oglašava svojim zvukovima kakvi su žuborenje, šumorenje, šuštanje, fijukanje i dr. U “razgovoru” pesnika sa prirodom vidimo poseban poetološki stvaralački čin. Priroda u Ešićevim pričama nije samo dekor za opis, već daje podstrek emocijama, pozitivnim najčešće. Tako i u Ešićevim pričama primećujemo da deskripcija nije samo obična slika, već ima složenija značenja – metaforična, a katkada i simbolična. Ešić je u nekim pričama prirodne

signale, da ih tako uslovno nazovemo, podigao na nivo znaka, amblema, kako bi rekao Kajzer, koji potom prerasta i u simbol, kao najviši njegov oblik i njegovu najaču ekspresivnost.

Osim spisateljske nesumnjive originalnosti ukupnom dojmu o knjizi svoj svojevrstan pečat daje i izuzetna inventivnost i vrhunska ilustratorska veština. Naime, životinje neobičnih ljudskih imena (Oliver, Rozalija, Merima, Bojan… koja smo već spomenuli) ilustratorica Marsela Hajdinjak portretisala je u maniru velikih srednjovjekovnih majstora slikarstva, kao savršene replike tekstualnim opisima. Čak do takvih detalja da je, naprimer, minuciozno nacrtano i krnjavo uho zeca Bojana, “stradalo” u njegovim brojnim detektivskim tajnim operacijama i avanturama. Ovakav sklad između teksta i ilustracije redak je u izdavaštvu u Bosni i Hercegovini, te je to još jedan dokaz više da sve Ešićeve knjige imaju poseban, autentičan šarm i likovni pečat, deci, malim čitateljima veoma bitan.

I na kraju, novu knjigu Šime Ešića Kako će Oliver spasiti svijet, ne samo da preporučujem, nego joj se i kao čitalac, veoma radujem i pozdravljam njeno objavljivanje.

Prof. dr. Danica V. Stolić, 

Univerzitet Beograd