Filip u ormarima

ČAROLIJA KOJA TRAJE

"Postoje samo dva načina da živiš. 

Da živiš kao da ništa nije čudo 

ili da živiš kao da je sve čudo." 

Albert Ajnštajn

Svaka nova knjiga Šime Ešića predstavlja pravi umetnički i čitalački doživljaj, a to upravo pokazuje i njegova najnovija slikovnica „Filip u ormarima“, koju dodatno ulepšavaju predivne ilustracije Tijane Rodić. Ova nevelika, ali svakako uzbudljiva i autentična priča o jednom radoznalom dečaku pokazuje koje su to i kakve su draži, lepota i smisao detinjstva punog svakojakih iznenađenja i čudesa, po(r)uka i nepoznanica. 

Odnos estetskog i poučnog je, čini se, jedna od značajnijih karakteristika i odrednica Ešićevog stvaralaštva za decu kako u stihu tako i u prozi. Trudeći se da izbegne stereotipe i konvencionalne pristupe, on znalački pokušava i uspeva u tome da očare male čitaoce i interaktivnim diskursom podstakne njihovu maštu i radoznalost („Ne bih vam umio reći“). Neposredno obraćanje recipijentima je čest stvaralački postupak Šime Ešića, čime se zapravo insistira na angažovanju čitalaca i njihovom domišljanju kakav bi mogao biti konačan ishod priče („Ne znam ni ja“). 

Drugim rečima, od čitalačke imaginacije i artizma zavisi kako će izgledati epilog ove priče, pa taj manir treba shvatiti kao svojevrstan poziv na igru i partnerski odnos. Na taj način deca dobijaju priliku da u svojoj mašti osmisle i kreiraju završetak priče, jer im je ostavljena ta mogućnost i sloboda izbora. 

Ešićev postupak završnog oneobičavanja pokazuje kako naizgled naivne i bezazlene teme mogu biti vrlo ozbiljne i intrigantne, jer se dobrim delom odnose na dečju svest, samospoznaju i identitet (simbolično traganje po ormarima). Bekstvo u imaginarni svet je čest i uobičajen dečji postupak, a preplitanje sa čudesnim i tajnovitim dodatnо obogaćuje i usložnjava tok pripovedanja, koji je u pоtpunom sadejstvu sa poznatim Andersenovim stavom dа је „svet pun čudesa, ali smo mi na njih navikli, pa iz nazivamo svakidašnjim stvarima“.

Dečja tačka gledišta i pogled na svet odraslih, uglavnom, određuju smisao i značenje ove slikovnice, koja pored estetske i pedagoške funkcije i te kako ispunjava kriterijum primerenosti dečjem uzrastu i njihovom naivnom poimanju sveta.

                                                                                                               Dr Milutin Đuričković