Simfonija sjećanja

SIMFONIJA SEĆANJA

(Uz autobiografske priče Dragice Šreder)

     Stara izreka kaže da je pisanje borba protiv tišine, osrednjosti i jednoumlja, a u Dragičinoj zbirci priča, ova simfonija zaista, u direktnom smislu te reči, dobija orkestarsku podlogu i triumfuje u svojoj šarenolikosti, u bogatstvu života i sećanja. Kao kod vrsnih jugoslovenskih majstora proze, motiv skupo stečene slobode dominira ovim delom punim emotivnog i društveno angažovanog naboja. Vešto preplićući sjajne pasaže o prirodi i elemente društveno-političkih previranja, Dragica nam daruje jedinstveno svedočenje o kompleksnim vremenima u Evropi na prelomu milenijuma. Vešto balansirajući opise prirode sa elementima nostalgije i žalom za zemljom koja više ne postoji, dobijamo detaljniji uvid o bogatstvu ljudi koji sebe smatraju građanima Evrope i sveta. Sloboda dobija mnoštvo dimenzija u Dragičinoj prozi: ona se ogleda kroz snažne ljubavne hiperbole, gde jačina duha prevazilazi kulturne, verske i nacionalne podele.

     U svojim redovima Dragica vešto spaja iskustva odraslih i mladih, iscrtavajući simbol života kao jedan začarani krug. U njemu se prepliću autorova viđenja prohujalih ratova, značajnih istorijskih događaja, minijature iz ličnog života i verodostojna svedočenja o vanvremenskoj ljubavi. Njeni tekstovi nas pozivaju da budemo iskreniji prema sebi i drugima, da otvorimo um za nova iskustva i da kroz jezike drugih naroda, priču i pesmu otvorimo nove začarane krugove slobode.

     Pored jasnih motiva porodične ljubavi, vanvremenskih prijateljstava i želje za nepoznatim i prostranstvom u istorijom bogatim redovima pronalazimo i motive ljudske patnje, ali i borbe, te intimna svedočenja o imigrantskom životu, dok naizgled nepovezane priče čvrsto spajaju mostovi koje je Dragica svojim literalnim zalaganjem gradila decenijama: mostovi među jezicima, kulturama, narodnostima.

     Kroz priče obojene bogatstvom života i velikodušnosti, svedoci smo da je uz nesebično požrtvovanje i istrajnost, koje isijava iz Dragičinih redova bolji svet zaista moguć.

Vladislav Radak