Zvukom violine

ISKRENO POIMANJE LJUBAVI

(O pesničkom rukopisu Zvukom violine, Zlate Ikanović)

                        Mlada pesnikinja Zlata Ikanović (Bor, 1987) koja živi, radi i stvara u Nemačkoj nedaleko od Franfurkta na Majni, oglasila se svojom prvom stihozbirkom Zvukom violine, kod eminentnog bosanskohercegovačkog izdavača.

                         Dobivši rukopis Ikanovićeve na čitanje, prijatno me je iznenadila njena poetika, njeno samosvojno pevanje kao i sam njen pristup poetskom činu, trenutku kada nastaje pesma. Pišući uglavnom ljubavnu poeziju (iliti poeziju ljubavlju inspirisanu), njen glas je u meni brzo pobudio veliku emotivnost i po malo sam i sam zažalio što se nisam malo više bavio motivom ljubavi u svojoj poeziji. Jer, neka ne zvuči stereotipno, još samo ljubav može da ulepša svet i čini ga mnogo srećnijim. Čovek ne mora biti celog života zaljubljen, ali do kraja svog bivstvovanja treba voleti.

                         Zlatina poezija je veliki gejzir ljubavi, vodopad stihova koji, duboko proživljeni, nas obrgle lepotom, jer dok je ljubavi, biće i lepote ljudske. Ali u njenim stihovima osim velike ljubavi ima na momente i bolnog krika za voljenom i žuđenom osobom. I što je bitnije od svega toga Zlatina poezija je duboko proživljena i zrela.

                         Sam naslov Zlatine buduće knjige asocira na lepotu zvuka (i melodiju) violine koji je lek za dušu, ali koja u sebi dok zvukom ljubav očara, / bolnom čežnjom jauk / u sebi skriva, da bi se pesnikinja zapitala i to od kog je drveta violina tesana jer u njoj i leka i otrova ima. Kao i u životu, u ljubavi.

                         U prvoj pesmi u rukopisu Zlata zapisuje ove stihove: Otišao si / ne shvativši šta ostavljaš. / Malu dušu / što te voli, / koja vene / jer je deo tebe, da bi pesmu zaokružili stihovi: Oče, nisi me / valjda zaboravio. Vapaj je ovo za voljenim ocem za koga pesnikinja ne zna gde se nalazi, pa ga zato doziva pesmom, ne bi li se vratio voljenom čedu.

                         U 37 poetskih stihokaza Zlata Ikanović pesmom ište ljubav, peva o zvuku tišine, korača ka suncu sve zarad ljubavi doživljene, a neostvarene, dok u pesmi Pisaću pokušava da otkrije tajnu nastanka pesme. I ova pesma je prožeta osećanjem ljubavi, ali pesnikinja ostaje zapitana da li još da piše, jer više nema kome, pa mora pisati sebi, knjizi, a možda i voljenoj osobi.

                         Pojedine pesme u Zlatinom rukopisom prožete su melanholijom, tugom, bolom, ali zar i život njima nije prošaran. A kada se iskreno voli, ljubav može i da zaboli.

                                    Tuga nije nauka

                                    koja mami svetlost

                                    ka obližnjem bregu.

                                    Stegni srce

                                   i glasno kaži:

                                   na ovome svetu

                                   i ja postojim.

                                                     (Znaj)

                         Ova kratka pesma je ovde citirana u celini jer u njoj zatitra i iskra filozofskog razmišljanja, a i poezija i filozofija jesu sastavni deo čovekovog života i pesnikovog poimanja sveta.

                         Na Zlatino pevanje nisu uticali mnogo drugi pesnici, što nju čini samosvojnom i originalnom, a to je za mladu poetesu i njenu buduću knjigu više nego pozitivno. U pesmi Budim se posvećena princu srpske poezije Branku Miljkoviću oseća se tanka nit Brankovog pevanja (i sam naslov pesme asocira na Brankovu pesmu Uzalud je budim), ali zbog toga je ova Zlatina pesma Miljkoviću u posveti.

                         Pesma  Još jedna greška jeste Zlatin stihovani odgovor na pesmu Pokušavam pronaći njenog književnog sabrata Zorana Plavšića Crnoriječkog, dok je pesma Lutalica posvećena Miki Antiću, pesniku koga Ikanovićeva, čini se, voli do obožavanja.

                         Sve Zlatine pesme treba pročitati i doživeti, pa onda o njima suditi. One su na mene ostavile pozitivan utisak i zato i predlažem izdavaču da rukopis Zvukom violine pretoči u knjigu čime ćemo svi biti zadovoljni.

                                                                                       Živko AVRAMOVIĆ