Sve je zapisano

Normal 0 21 false false false EN-US X-NONE X-NONE LIRIKA TRAGIČNE UZVIŠENOSTI
(Zoran Vučić: Sve je zapisano, Bosanska riječ, Tuzla, 2014.)                                                

                        Posle dvadesetak objavljenih knjiga pesama, Zoran Vučić (Okolište, istočna Srbija, 1947), oglašava se novom pesničkom stihozborkom Sve je zapisano u izdanju Izdavačke kuće

Bosanaka riječ iz Tuzle u poznatoj biblioteci Savremena poezija u kojoj je ugnezdio sopstveni izbor starih i novih pesama preuzetih iz sledećih svojih knjiga: To, prošlo (1980), Bilo i prošlo (1982), Slutnje i spoznaje (1998), Znaci iz tamnine (1999), U gluvo doba (2006), Stari i novi stihovi (2008) i Znaci iz teskobe (2010).

                        Zbirka koju je od „starih i novih stihova“ priredio sam autor cjelovita je pjesnička knjiga koja za osnovu ima dva motiva: zavičaj i sve ostalo; a to ostalo je čitav Vučićev mikrokosmos – zapisao je između ostalog glavni urednik izdanja i izdavačke kuće Šimo Ešić.

                                            Putnik sam koji svoj put ne poznaje

                                            ali slutim njegove potaje

                                            i zato putujem od znaka do znaka

                                            ka svome putu što svetli iz mraka.

                        Ovi stihovi Zorana Vučića iz pesme Konačno slovo objavljeni još davne 1976. godine u prvoj pesničkoj knjizi ovoga pesnika Prolazi svet u izdanju niške Gradine i danas mogu biti poetsko načelo poetike i lirike Zorana Vučića. Pesnik je davno spoznao tanki končić života i on putuje od znaka do znaka/ka svome glasu što svetli iz mraka. Njegovi poetski znaci su zavičaj u duši njegovoj unedren, Tresibaba, Bučum, Okolište, Burdimo, mrklina i urvine, spoznaje o nesrećama, zlo koje nam se vraća, mudri starci kojih više nema, evropske promaje što su nam um poljuljale, a pesnik ih je najtragičnije doživeo, pa ke i kuća u kojoj je poeta rođen i u kojoj je odrastao,  sada sada još samo vetar još otvara vrata...

                        Ovako Vučić peva u pesmi Starci iz zavičaja:

                                             Leže u hladu godina i ćute.

                                             Sazreva mudrost i tuga sve tiše...

                                             Zbrajaju kuće kojih nema više;

                                             godine prošle broje, ko minute.

                        Pesnik nije imun ni na ljubavi i bolesti, a u pesmi Jahači na nožu pruža nam realnu sliku naše stvarnosti:

                                            Na kraju veka – koncu pomračenja

                                            svih zora što su unutra svitale:

                                            vašari, slave, svadbe i krštenja,

                                            i kiše zauvek barjake isprale.

                        Vreme je takvo da pesnik na mrtvom konju galopira, a i mi ćemo uskoro za njim. I tražićemo večnu plavet i slobodu samo iznad planina, jer je još samo tamo ima.

                         Podosta pesama u posveti dragim osobama, sabraći po peru, nekima i u spomen Vučić je uvrstio u knjizi Sve je zapisano: Milovanu Danojliću, Dragiši Vitoševiću, Draganu Lakićeviću, Miroslavu Ceri Mihailoviću, ali i ocu Slavku Vučiću koji sticajem okolnosti počiva u Ulmu, u Nemačkoj (Poslednje pismo ocu), a pesmu Preobraženje daruje u spomen osobi koja mu je život podarila, majci Verici.

                       Pesme-posvete Srbi Mitroviću, Tomislavu Mijoviću, Srbi Ignjatoviću, balkanskoj braći Miljkoviću i Penevu, Radivoju Mikiću, Radu Draincu, Adamu Puslojiću, Zoranu Miliću, Zlati Kocić, Srboljubu Mitiću, Dobrici Eriću, Gordani Todorović, Radomiru Andriću, Darinki Jevrić, bugarskom pesniku Svetlozaru Igovu su venac stihovnih medaljona podarene onima za koje je pesnik sudbinski duboko vezan, sa kojima je bio, ili još uvek bivstvuje u balkanskoj tmini, sa kojima svoj lik nazire u maglama nespokojnim i urvinama nečastivim.

                        U pesmi Mir tvojem spoznanju pesnik se obraća pesniku:

                                      Večno živ ćeš biti, Tine Ujeviću,

                                      ti što si skupljao mrvice na kraju,

                                      kosmički pesniče, sam u svome biću,

                                      odan samo reči, pravom zavičaju.  

                        I nije li i Zoran Vučić KOSMIČKI PESNIK ?

                                      Pesma Njegova sen ima sledeću posvetu:

                                      Mom nesrećnom najstarijem stricu,

                                      čije se ime zaturilo u balkanskoj

                                      noći, Rumunu po majci, Srbinu po ocu,

                                      boljaru, zemnjoposedniku koga su 1944.

                                      ili 1945. streljali komunisti, ili

                  &a