Kao kroz život

Milen Milivojević rođen je u Draincu kod Svrljiga, 1943. Objavio je knjige pesama: „Raspuće“ (Sarajevo, 1989), „Tačka“ (Bor, 1989), „Lažu vegetarijanci“ (Bor, 1991), „Neću više da se igram“ (Zaječar, 1996), „Drugi kolosek“ (Zaječar, 1999), „Ptica pticu ptici“ (Bor, 2000), „God“ (Zaječar, 2003), „Jednosmernom trakom“ (Požega, 2005), „Pozor ište pozorište“(Bor, 2006) i „Sunce u džepu“ (Beograd, 2007).Knjiga „Neću više da se igram“ proglašena je najboljom knjigom borskih autora 1996. godine, a ciklus pesama „Bez presedanja“ nagrađen je na konkursu lista „Prosvetni pregled“. Zastupljen je u izboru iz ljubavnog poetskog stvaralaštva prosvetnih radnika „Krilate ruke ljubavi“ (Beograd, 2004, priredili dr Miodrag D. Ignjatović i Milivoje K. Trnavac). Objavljuje poetske i humoristično-satirčne tekstove u brojnim glasilima. Štampano mu je i sedam knjiga aforizama: „Kako sam postao uvrnut“, „An pasan“, „S uma“, „Nije ovo Danska“, „Gologlavi Rajko i Srvenkapa“, „Kasno sam počeo da pišem“ i „Državi nije dobro“, knjiga satirične poezije „Carske pesme“ i  knjiga satirične proze „Nostalgične priče“. Živi u Boru. Ova knjiga poezije tematsko-motivski je veoma neobično i originalno koncipirana: sastoji se od niza pjesama koje na izuzetno poetičan način objašnjavaju stručne termine i pojmove vezane za nastajanje i život knjige, kao predmeta, ali i kao duhovnog dobra.